🤝 Poruke za prijatelje

Hvala ti što si mi prijatelj. Eto, samo to.

Kafa? Ti biraj mesto, ja stižem.

Sa tobom je sve lakše. Hvala ti. 🙂

Fališ mi, javi se kad uhvatiš vremena.

Tu sam. Uvek, bez pitanja i bez roka.

Kad se vidimo? Već se predugo samo dopisujemo.

Mislim na tebe. Drži se, drugarice!

Prijatelj si koji ne pita „šta ti treba“, nego samo dođe. Takvi se ne nalaze dvaput u životu.

Možemo da se ne čujemo mesec dana, pa da nastavimo razgovor kao da smo juče stali. Zato znam da je ovo pravo.

Hvala ti što me slušaš i kad pričam istu priču po treći put. I što se smeješ na istom mestu. 😄

Znaš o meni ono što ne zna niko drugi, a kod tebe je to sigurno kao u sefu. Za to se kaže: prijatelj.

Nije mi važno gde idemo ni šta radimo. Sa tobom je i sedenje na klupi ispred zgrade pravi izlazak.

Kad mi je najteže, od tebe nema velikih govora. Samo sedneš pored mene i ostaneš. To se ne zaboravlja.

Drugarice, ti si moj lični psiholog, modni savetnik i saučesnik u svim glupostima. Ne znam kako da ti zahvalim, pa častim kolače. 🍰

Druže, da nema tebe, ko bi mi rekao istinu u lice i onda me odveo na burek da je lakše svarim?

Godine prolaze, menjamo poslove, adrese i frizure, neko se oženio, neko odselio, a naše prijateljstvo ostaje isto. I dalje se razumemo na pola rečenice i smejemo stvarima koje nikome drugom nisu smešne. Baš mi je drago što je tako i nadam se da ćemo se ovako smejati i kad budemo sedi.

Samo da ti javim da mi danas ne izlaziš iz glave – naišla je ona naša pesma na radiju. Odmah mi se popravilo raspoloženje.

Ne moraš ništa da objašnjavaš. Ako ti treba društvo, dolazim. Ako ti treba mir, čekam. Samo reci.

Čuvam ti mesto za stolom, na svakom slavlju i u svakoj lošoj nedelji. To mesto je tvoje i ne izdaje se.

Izvini što se ovoliko ne javljam. Nije da ne mislim na tebe, nego me dani pojedu: posao, obaveze, pa veče, pa opet ispočetka. A onda vidim neku našu staru sliku i shvatim koliko mi fališ. Hajde da to ispravimo već ove nedelje – ti reci dan, a ja dolazim gde god kažeš.

Čestitam, od srca! Radujem se tvom uspehu kao da je moj – znam koliko je truda iza njega. Ovo moramo da proslavimo.

Kad god bude selidbe, računaj na mene. Veću ljubav od nošenja tuđeg ormara na četvrti sprat ne umem da pokažem. 💪

Sećaš li se kad smo mislili da ćemo zauvek imati vremena za sve? Sad se dogovaramo za kafu po tri nedelje unapred, ali kad se konačno vidimo, sve je isto: isti smeh, iste šale, isto „samo još pet minuta“ koje potraje dva sata. Hvala ti što ne odustaješ od nas.

Hoću da znaš nešto što ti retko govorim: mnogo mi značiš. Ne zbog velikih usluga, nego zbog sitnica – što pitaš kako sam i stvarno sačekaš odgovor, što pamtiš šta me muči i što mi javiš kad vidiš nešto što bi mi se svidelo. Malo je takvih ljudi, a ja imam sreće da jednog zovem prijateljem.

Znam da ti trenutno nije lako i da ti se čini da tome nema kraja. Ima. Proći će i ovo, kao što je prošlo sve pre toga, a ja ću biti tu dok ne prođe – da te saslušam, da ćutim s tobom ili da te nasmejem kad ti bude do smeha. Ne moraš ništa da nosiš bez ičije pomoći. Zovi u bilo koje doba.

Ti i ja, pa kud puklo. Kao i uvek.

Dugo te nema. Jesi li dobro?

Šta bih ja bez tebe? Bolje da ne saznam.

Glupo smo se posvađali i još gluplje ćutimo. Meni je naše prijateljstvo važnije od toga ko je bio u pravu. Hajde na kafu, ja častim.

Danima pišem ovu poruku, pa je brišem. Reći ću prosto: žao mi je zbog onih reči. Bile su ishitrene i nisu ono što stvarno mislim o tebi. Ne tražim da odmah sve bude kao pre, samo da znaš da mi nedostaješ i da su moja vrata otvorena. Kad ti bude do razgovora, tu sam.

Od klikera i izgrebanih kolena do kredita i bolova u leđima, sve smo prošli zajedno. I dalje te zovem istim nadimkom i ne planiram da prestanem.

U našoj staroj ulici i dalje stoji onaj zid preko kog smo preskakali. Sad mi je do ramena, a nekad je bio planina. Samo ti fališ, pa da bude kao nekad.

Kad niko nije verovao da ću uspeti, tvoje „ma možeš ti to“ bilo je glasnije od svih sumnji. Tu veru ti dugujem. Hvala ti od srca.

Otkako nas dele granice i vremenske zone, tvoje glasovne poruke su mi omiljena emisija. Slušam ih dok kuvam, smejem se naglas i odgovaram ti kao da sediš preko puta. Nije isto kao uživo, ali dok god se ovako čujemo, daljina nam ne može ništa. Dođi na leto, soba te čeka.

Imamo toliko zajedničkih fotografija na kojima loše izgledamo da nam je prijateljstvo osigurano doživotno. Niko ne sme prvi da popusti. 😄