Prvi sajt na svetu: jedna stranica koja i danas radi

Danas na internetu postoji nebrojeno mnogo sajtova, ali nekada je postojao samo jedan. Nije imao slike, boje ni reklame – samo tekst i nekoliko veza na koje se moglo kliknuti. Ipak, od te skromne stranice počelo je sve što danas zovemo vebom.

Ideja jednog naučnika

Veb je nastao u CERN-u, evropskoj laboratoriji za fiziku čestica u Švajcarskoj. Tamo je radio britanski naučnik Tim Berners-Li, koji je u martu 1989. godine napisao prvi predlog sistema za lakšu razmenu podataka među naučnicima sa univerziteta i instituta širom sveta. U novembru 1990. predlog je, uz pomoć belgijskog inženjera Robera Kajoa, dobio i zvaničan oblik.

Do kraja 1990. godine Berners-Li je u CERN-u pokrenuo prvi veb-server i prvi čitač. Sve je radilo na jednom računaru marke NeXT.

Šta je pisalo na prvom sajtu

Adresa prvog sajta bila je info.cern.ch. Sajt je bio posvećen samom projektu: objašnjavao je šta je World Wide Web i čemu služi. Uvodna rečenica opisivala je veb kao poduhvat čiji je cilj da svima omogući pristup velikom broju dokumenata. Ispod nje nalazio se spisak veza – ka pomoći, opisu programa, spisku ljudi koji rade na projektu, istoriji projekta i strani sa pitanjem kako se može pomoći.

Drugim rečima, prvi sajt na svetu bio je uputstvo za pravljenje sledećih sajtova.

Od laboratorije do celog sveta

Prema podacima CERN-a, softver je u martu 1991. postao dostupan kolegama u laboratoriji, a u avgustu iste godine Berners-Li ga je predstavio i na internet diskusionim grupama. U decembru 1991. proradio je prvi veb-server u Sjedinjenim Državama, u istraživačkom centru SLAC na Stanfordu.

Presudan je bio 30. april 1993. godine. Tog dana CERN je softver za veb ustupio javnosti, tako da svako može da ga koristi i dorađuje bez plaćanja naknade. Posle toga rast je bio veoma brz:

• krajem 1993. bilo je poznato više od 500 veb-servera;
• krajem 1994. bilo ih je oko 10.000, uz oko 10 miliona korisnika.

Usput, veb i internet nisu isto, iako se ta dva pojma često mešaju. Internet je mreža koja povezuje računare i postojao je i pre 1990. godine. Veb je jedna od usluga koje rade preko te mreže – ona u kojoj se strane otvaraju u čitaču i povezuju vezama. Zato je tačno reći da je Berners-Li izmislio veb, ali ne i internet.

Može li se prvi sajt videti danas

Može. Na adresi info.cern.ch CERN čuva kopiju prvog sajta, a u ponudi je i prikaz koji oponaša izgled nekadašnjeg tekstualnog čitača. Treba ipak znati da to nije stranica baš onakva kakva je bila prvog dana – prema Vikipediji, sačuvani snimak potiče iz novembra 1992. godine.

Strana se otvara za tren, i na telefonu. Iako na njoj nema ničeg osim teksta i veza, upravo je to bila novost koja je promenila svet: klikneš na reč i odeš na drugu stranu.