Mihajlo Pupin i kalemovi koji su produžili telefonski razgovor

Danas možemo da pozovemo nekoga na drugom kraju sveta i čujemo ga kao da je u susednoj sobi. Krajem devetnaestog veka telefon je bio mnogo skromniji: što je žica bila duža, glas je bio tiši i nerazgovetniji. U rešavanju tog problema veliku ulogu imao je naučnik iz jednog banatskog sela.

Od Idvora do Njujorka

Mihajlo Pupin rođen je u Idvoru, u Banatu, koji je tada bio deo Austrijskog carstva. Oko godine rođenja izvori se ne slažu: negde se navodi 1854, a negde 1858. godina. U Ameriku je otišao 1874. godine, gotovo bez novca. Najpre je radio teške fizičke poslove i učio engleski, a zatim se upisao na Kolumbija koledž u Njujorku, gde je diplomirao 1883. godine.

Na isti univerzitet vratio se 1889. godine kao predavač i tu je proveo čitavu karijeru.

Zašto se glas gubio

Dugačak telefonski vod ponaša se drugačije od kratkog. Zbog električnih osobina samog kabla signal na putu slabi i izobličava se, pa na velikoj udaljenosti govor postaje nerazumljiv.

Teorijsku osnovu rešenja postavio je još 1887. godine Oliver Hevisajd, a 1893. je predložio da se vodu doda induktivnost pomoću kalemova postavljenih na određenim rastojanjima. Kalem je, najprostije rečeno, namotaj žice. Kada se takvi namotaji ugrade duž linije na pravilnim razmacima, signal mnogo bolje podnosi dug put.

Pupinovi kalemovi

Pupin je razradio način na koji kalemove treba rasporediti i to je zaštitio patentom. Prijavu je podneo u decembru 1899, a patent mu je odobren 19. juna 1900. godine. Kalemovi su znatno povećali domet telefonskih razgovora, a postupak njihovog ugrađivanja u liniju po njemu je nazvan pupinizacija.

Američka telefonska kompanija AT&T otkupila je prava na patent. Prema Vikipediji, do januara 1901. Pupinu je isplaćeno 200.000 dolara, a do 1917. godine ukupno 455.000 dolara. Prava za Nemačku otkupila je firma „Simens i Halske“.

Priča ima i drugu stranu, koju pošteno treba pomenuti: Pupin nije bio jedini. Na istom problemu radio je u isto vreme i Džordž Kembel, inženjer kompanije AT&T. On je kalemove na telefonskom kablu isprobao u Bostonu 6. septembra 1899. godine, dakle pre nego što je Pupin podneo prijavu. Prva linija sa kalemovima puštena je u javnu upotrebu u Bostonu 18. maja 1900. godine.

Pupin je, ipak, prvi dobio patent, pa je kompanija prava otkupila od njega. Zato se u stručnoj literaturi zasluge obično dele između Hevisajda, Kembela i Pupina.

Naučnik i pisac

Pupin nije ostao upamćen samo po kalemovima. Prema starijim podacima imao je 34 patenta, dok srpska Vikipedija navodi i novije istraživanje po kome ih je bilo znatno više. Napisao je i autobiografiju, kod nas poznatu pod naslovom „Sa pašnjaka do naučenjaka“, za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu.

Umro je u Njujorku 12. marta 1935. godine. Kalemove su kasnije zamenila novija rešenja, poput pojačavača na liniji i optičkih kablova, ali su decenijama upravo oni omogućavali da se ljudi čuju i kada ih deli veoma velika udaljenost.