Zašto februar ima 28 dana

Svi ostali meseci imaju 30 ili 31 dan, a februar samo 28 – i tek svake četvrte godine jedan više. Razlog nije u astronomiji, već u običajima starih Rimljana, od kojih smo nasledili kalendar.

Godina od deset meseci

Prema rimskom predanju, najstariji kalendar, koji se pripisuje osnivaču grada Romulu, imao je samo deset meseci i ukupno 304 dana. Godina je počinjala martom. Četiri meseca imala su po 31 dan, a šest po 30 dana.

Preostalo vreme, dva do tri meseca usred zime, nije pripadalo nijednom mesecu. Trag tog starog brojanja vidi se i danas u imenima: septembar, oktobar, novembar i decembar u korenu imaju latinske reči za sedam, osam, devet i deset, iako su nam sada deveti, deseti, jedanaesti i dvanaesti mesec.

Numa dodaje dva meseca

Predanje kaže da je zimsku prazninu popunio kralj Numa Pompilije, oko 713. godine pre nove ere, tako što je dodao januar i februar. Nova godina imala je 355 dana, približno koliko traje dvanaest Mesečevih mena.

Meseci su tada dobili neparan broj dana. Mart, maj, jul i oktobar zadržali su po 31 dan, a ostali su imali po 29. Jedini izuzetak bio je februar sa 28 dana. Kao mesec sa parnim brojem dana smatran je nesrećnim, pa je bio posvećen obredima očišćenja i pokajanja. Po jednom takvom obredu, koji se održavao 15. februara i zvao se Februa, mesec je i dobio ime.

Zanimljivo je i to da je februar dugo bio poslednji mesec u godini. Na drugo mesto došao je tek oko 450. godine pre nove ere.

Godina od 355 dana kraća je od Sunčeve godine, pa je kalendar stalno bežao u odnosu na godišnja doba. Rimljani su to ispravljali tako što su s vremena na vreme ubacivali ceo dodatni mesec, poznat kao Interkalaris ili Mercedonije. Umetao se posle 23. februara, pa je februar u takvim godinama bio podeljen na dva dela.

Takav sistem bio je nepouzdan i kalendar se vremenom ozbiljno poremetio.

Cezarova reforma

Red je uveo Julije Cezar. Reformu je pokrenuo 46. godine pre nove ere, a novi, julijanski kalendar počeo je da važi 1. januara 45. godine. Godina je dobila 365 dana, uz jedan dodatni dan svake četvrte godine.

Deset novih dana raspoređeno je na druge mesece: po dva su dobili januar, sekstil (današnji avgust) i decembar, a po jedan april, jun, septembar i novembar. Februar nije dobio nijedan – ostao je na svojih 28 dana, a samo u prestupnoj godini ima 29.

Da li je avgust „ukrao“ dan

Često se prepričava da je car Avgust uzeo jedan dan februaru da bi mesec nazvan po njemu bio dugačak kao Cezarov jul. Izvori koje smo pregledali tu priču ne potvrđuju. Prema njima, sekstil je 31 dan dobio još Cezarovom reformom, a 8. godine pre nove ere samo je preimenovan u avgust.

Februar je, dakle, kratak od samog početka. Nije mu niko ništa oduzeo – jednostavno je poslednji stigao i dobio najmanje.