Prvi imejl u istoriji: poruka koje se niko ne seća

Svakog dana u svetu se pošalje ogroman broj imejlova. Prvi među njima nije bio ni svečan ni važan: bila je to obična probna poruka, a čovek koji ju je poslao kasnije nije mogao da se seti šta je u njoj pisalo.

Poruke su postojale i ranije

Elektronske poruke nisu počele 1971. godine. Još 1965. na američkom univerzitetu MIT postojao je sistem u kome su korisnici jednog velikog računara mogli da ostavljaju poruke jedni drugima. Svaka poruka dodavala se u datoteku nazvanu „MAIL BOX“, koju je mogao da čita samo njen vlasnik.

Ograničenje je bilo u tome što su i pošiljalac i primalac morali da koriste isti računar. Poruka nije mogla da pređe sa jedne mašine na drugu.

Rej Tomlinson povezuje dva programa

To je promenio američki programer Rej Tomlinson (1941–2016), koji je od 1967. godine radio u firmi BBN. Ta firma je 1969. godine dobila posao izrade ključnih uređaja za ARPANET, mrežu čija je tehnika kasnije postala osnova interneta.

Tomlinson je 1971. godine uzeo program SNDMSG, koji je slao poruke unutar jednog računara, i u njega ugradio deo svog programa CPYNET, namenjenog prenosu datoteka kroz mrežu. Tako je nastao prvi sistem koji je mogao da pošalje poštu korisniku na drugom računaru povezanom na ARPANET.

Šta je pisalo u prvoj poruci

Prva poruka poslata je između dva računara koja su stajala jedan pored drugog. Bila je to proba, a ne poruka za istoriju. Tomlinson je kasnije govorio da su probne poruke bile sasvim nevažne i da ih je zato zaboravio.

Često se navodi da je tekst glasio „QWERTYUIOP“, što je gornji red slova na tastaturi. To je, međutim, netačno prepričavanje: verovatno se radilo o nekom nasumičnom nizu znakova, a tačan sadržaj nije sačuvan.

Tomlinsonu je trebao način da u adresi razdvoji ime korisnika od imena računara. Izabrao je znak @, jer se nije koristio u korisničkim imenima, a sam po sebi je govorio da se korisnik nalazi „na“ određenom računaru. Taj oblik adrese koristimo i danas.

Zanimljivo je da to nije bio njegov zvanični zadatak. Kada je kolegi pokazao šta je napravio, navodno ga je zamolio da nikome ne govori, jer to nije ono na čemu bi trebalo da rade.

Brzo širenje

Novina se proširila veoma brzo. Jedno istraživanje iz 1973. godine pokazalo je da imejl poruke čine tri četvrtine ukupnog saobraćaja na ARPANET-u. U septembru iste godine Tomlinson je bio jedan od autora dokumenta RFC 561, koji se smatra prvim standardom za oblik imejl poruke.

• 26. marta 1976. britanska kraljica Elizabeta II poslala je imejl preko ARPANET-a, kao prvi šef države koji je to učinio;
• skraćeni naziv „email“ postao je popularan nakon aprila 1981. godine, kada je jedna američka mrežna služba tako nazvala svoju elektronsku poštu;
• Tomlinson je 2012. godine primljen u Internet kuću slavnih.

Prva poruka je zaboravljena, ali ono što je ona pokrenula nije. Više od pola veka kasnije i dalje pišemo na adrese sa znakom @ u sredini.