🤝 Laki i Buca

Laki i Buca iznajmili čamac i nalovili punu kantu ribe.
– Buco, obeleži ovo mesto, da i sutra dođemo baš ovde – kaže Laki.
Kad su stigli na obalu, Laki pita:
– Jesi li obeležio?
– Jesam, nacrtao sam krstić na dnu čamca.
– Eh, Buco, Buco... A šta ako nam sutra daju drugi čamac?

Laki i Buca krenuli na izlet, pa Laki kaže:
– Buco, ti pazi na vrata od kolibe, da nam niko ne uđe.
Na pola puta Laki se okrene, a Buca za njim nosi vrata na leđima.
– Šta to radiš?!
– Pazim na vrata. Ne brini, niko ne može da uđe – ključ je kod mene.

– Buco, zvao sam te pet puta, zašto se ne javljaš?
– Video sam, Laki. Ali na ekranu je pisalo „Laki zove“, a ne „Buco, javi se“.

Laki sretne Bucu koji ulicom vuče dugačak kanap.
– Buco, zašto vučeš taj kanap?
– Probao sam da ga guram, ne ide.

Laki sretne Bucu sa samo jednom rukavicom.
– Buco, gde ti je druga rukavica?
– Kod kuće. Na prognozi su rekli da će danas biti s jedne strane hladno, a s druge toplo.

Laki i Buca zadihani stižu kući.
– Laki, moj plan je uspeo! Trčali smo za autobusom i uštedeli pare za kartu.
– Slab ti je plan, Buco. Da smo trčali za taksijem, uštedeli bismo deset puta više.

Buca već pola sata stoji pred liftom.
– Buco, što ne uđeš? – pita Laki.
– Ne mogu još. Piše „Nosivost: četiri osobe“, pa čekam još trojicu.

– Laki, složio sam slagalicu za samo tri meseca! – hvali se Buca.
– Zar je to brzo?
– Kako da nije! Na kutiji piše „od 3 do 6 godina“.

Laki i Buca kampuju pored reke. Usred noći Laki budi druga:
– Buco, pogledaj gore i reci mi šta vidiš.
– Vidim milione zvezda.
– I šta ti to govori?
– Da je svemir ogroman i da će sutra biti lep dan. A tebi?
– Meni govori da nam je vetar odneo šator.

– Laki, idem da zalijem cveće u dvorištu – kaže Buca.
– Sad? Pa napolju pljušti kiša!
– Ne brini, poneću kišobran.

– Laki, pozajmi mi telefon da pozovem svoj, nigde ne mogu da ga nađem – kaže Buca.
Okrene broj, sačeka malo i razočarano vrati telefon:
– Ništa, ne javljam se. Izgleda da nisam kod kuće.

Juče je u tržnom centru nestalo struje, pa su Laki i Buca puna dva sata ostali zaglavljeni – na pokretnim stepenicama.

Laki zatekne Bucu kako žmuri pred ogledalom.
– Buco, šta to radiš?
– Hoću da vidim kako izgledam dok spavam.

Laki i Buca dele čokoladu. Laki je prelomi i sebi uzme veći komad.
– Nije lepo, Laki. Da sam ja delio, ja bih uzeo manji.
– Pa šta se onda buniš? Manji si i dobio.

Buca piše pismo, slovo po slovo, celo popodne.
– Buco, što pišeš tako sporo? – čudi se Laki.
– Pišem baki, a ona sporo čita.