🩺 Kod lekara

– Doktore, imam veliki problem: niko me ne primećuje.
– Sledeći!

– Doktore, kad god pijem čaj, zaboli me desno oko.
– Probajte prvo da izvadite kašičicu iz šolje.

– Doktore, boli me gde god se pipnem: i glava, i koleno, i stomak, i rame.
– Sve mi je jasno. Uganuli ste prst.

– Doktore, u poslednje vreme sve zaboravljam.
– A otkad to traje?
– Šta otkad traje?

– Doktore, hrčem tako glasno da budim samog sebe. Šta da radim?
– Ništa lakše. Spavajte u drugoj sobi.

– Doktore, kad mi skinete zavoj sa ruke, hoću li moći da sviram klavir?
– Naravno da hoćete.
– Divno! Do sada nisam umeo.

– Doktore, ne mogu da zaspim.
– Kad legnete, brojte polako do hiljadu.
Sutradan pacijent opet dolazi, neispavan.
– Jeste li brojali?
– Jesam. Kod petsto mi se strašno prispavalo, pa sam ustao i skuvao kafu da izdržim do kraja.

– Dobar dan, doktore. Došao sam da proverim da li su mi potrebne naočare.
– Jesu, sigurno. Ovo je pekara.

– Doktore, koliko košta vađenje zuba? – pita pacijent zubara.
– Dve hiljade.
– Toliko za dva minuta posla?!
– Ako želite, mogu ja i polako.

Doktor savetuje pacijenta:
– Malo se krećete. Od danas svaki dan pešačite po pet kilometara.
Posle nedelju dana zvoni telefon:
– Doktore, poslušao sam vas. Sad sam trideset pet kilometara od kuće. Šta dalje?